ŽIGA I ŽAGA                  

                  

Ovo vam je priča o Žagi i njezinoj najboljoj prijateljici Žigi.


Sigurno mislite da su one žabice. U pravu ste. Žiga i Žaga bile su male, zelene gatalinke. Živjele su u grmlju pokraj velike bare.


Žaga je bila živahna, skakutava, vesela, nestašna i pomalo vjetropirasta žabica. Bila je najbolji skakač u cijeloj bari. Znala je napraviti dvostruki okret u skoku. To nijedna druga žaba iz njihove bare nije mogla napraviti. Osim skakanja, voljela je i kreketanje, ali nije baš bila neki pjevač. Nije ona bila loša, no bilo je puno boljih kreketaljki od nje.

 

Žiga je bila puno mirnija i povučenija od Žage. Radije je gledala kako Žaga izvodi vratolomije, nego što bi to sama pokušala. Ni u kreketanju nije bila ništa posebno, ali je zato izvrsno plivala i voljela je plesati u vodi. Tu joj nije bilo ravne.

Njih su dvije živjele u susjedstvu i stalno su se igrale zajedno. Žaga je izmišljala igre, a Žiga ih je oduševljeno prihvaćala. Tako su se dobro znale zabavljati da nekad nisu mogle prestati s kreketosmijehom. Cijela bara bi se orila od njihova kreketanja. Već su bile poznate kao dvije najkreketavije i najveselije žabice u bari. Nakon igre, ručale su ili kod Žigine ili kod Žagine mame, pa se nisu ni rastajale. Poslije ručka opet bi se igrale do večere. I tako po cijele dane... Najradije bi i spavale zajedno, samo da su im roditelji to dopustili.

Žiga i Žaga malo su narasle i došlo je vrijeme da krenu u školu. Nažalost, krenule su u različite razrede. U školi su učile kreketanje u zboru, figure u skakanju i plivanju, izbacivanje jezika i lov muha u zraku, izbjegavanje rodina kljuna i slične predmete. I jedna i druga bile su jako dobri đaci, ali se zbog škole nisu više često viđale. Još su se igrale samo vikendom. No uskoro su i to prekinule.

Žagi je bilo jako žao zbog toga. Ona je još voljela Žigu i jako joj je nedostajala, no Žiga se promijenila. U Žiginu razredu sve su se žabice nekako pravile važne. Kao, tate i mame su im najbolji pjevači i kreketači, ova je zelenija od druge i slično. Žiga je silno željela postati kao one, pa je i ona počela dizati nos.

Njezina prijateljica Žaga bila je jednostavna kreketuša i nije se željela praviti važna. Bila je onakva kakva je bila i prije: živahna, skakutava, vesela i pomalo vjetropirasta. Zato se nije sviđala uobraženim žabicama iz Žigina razreda, pa ju je i Žiga izbjegavala.

Žaga je zapravo bila puno bolja od tih uobraženih kreketuša, a budući da je bila dobra srca, nije se ljutila na Žigu. Čak se stalno pokušavala pomiriti s njom i ponovno se s njom igrati. Ali to jednostavno nije išlo. I onda je i Žaga odustala. Ne bi se vidjela sa Žigom mjesecima.

Možda bi se one sasvim udaljile jedna od druge da se nije dogodilo ovo što ću vam sada ispričati:

Jednoga jutra Žiga je veselo skakala s lista na list. Bila je u društvu svojih prijateljica iz razreda. Upravo su ogovarale boju kože jedne žabice koja nije bila prisutna. Žiga se toliko unijela u razgovor da nije primijetila da je jedan list mokar i oskliznula se pri skoku. Nespretno je pala i ozlijedila nogu. Nije mogla više dobro skakati.

U taj tren doletjela je roda. Žiga je molila prijateljice da joj pomognu, no sve su se razbježale i ostavile je samu. Jadna Žiga mislila je da je gotova. Nije mogla brzo skakati i pobjeći. I baš kad je roda krenula prema Žigi, neka je žabica iskočila pred rodu i počela praviti najluđe skokove koje je roda ikad vidjela. Roda je bila toliko iznenađena da je zastala i time je Žiga dobila vremena da polako odskače na sigurno.

Vidjevši da je izgubila plijen, roda se naljutila i poletjela prema skakutavoj žabici. Naravno, ta je žabica bila Žaga. Napravila je dvostruki okret i nestala u bari, a roda je ostala prazna kljuna.

Poslijepodne je Žiga došla Žaginoj kući. Tamo joj je zahvalila što joj je spasila život. Žigi je bilo jako neugodno jer je znala da se stvarno ružno ponašala prema svojoj prijateljici. A Žaga je unatoč tome ostala njezina jedina iskrena prijateljica. Žiga je naučila da su pravi prijatelji rijetki i da ih treba čuvati.

Lažnih prijatelja možeš imati koliko hoćeš, samo od njih nikakve koristi, nego jedino štete.

NATRAG NA GLAVNU STRANICU KNJIGE