BRANITELJSKA
Kada je trebalo, nisam razmišljal,
Sam sam se javil i pušku sam zel.
Mislil sam naivno, svi budu tako,
Zemlju sam svoju braniti htel.
Sad spavati nemrem, jer kad zažmirim,
Vidim si brata kak leti u zrak.
Njegov se mozak cijedi po meni,
A ja polako tonem u mrak.
Kad pomoć molim od države svoje,
Kažu mi : Radi! Dosta si jak!
Nemremo svakom penziju dati,
A spavati nemreš jer si bedak.
I neka se liječim, nek ne simuliram,
Nek ne izmišljamam nekakav stres.
A posla nema za mene takvog,
Nemam za jesti i živim kak pes.
I možda je bolje da brat mi je mrtav,
Barem ne vidi kak danas se živi.
Oni kaj zemlju su braniti hteli,
Njima se sudi, oni su krivi
Na bombu bum legnul i iglu bum zvlekel.
Tak bude bolje, nek uzme me mrak.
Makar zbog toga u paklu se pekel,
Jer više nemrem živeti tak.
I nije mi, žao mladosti moje,
Ni brata kaj Hrvatskoj život je dal,
Nego kad z borca delaju norca,
Kad nam se smiju…. e to mi je žal.
Krešo
